Golotinja

Opis

Odnos glumca i maske (persona) koja mu je dodeljivana u pozorištu starog Rima istovremeno je oslikavao i način na koji je pojedinac sticao identitet. Persona, kao politička i pravna moć rimskog građanina, označavala je i društveni identitet (personalnost kao pripadnost zajednici slobodnih ljudi), da bi, pod uticajem stoicizma, na odlučujući način doprinela razumevanju moralne osobe. U okviru ove paradigme moralna osoba se konstituiše „kroz prianjanje i istovremeni otklon u odnosu na društvenu masku: bezrezervno je prihvata i istovremeno se od nje gotovo neprimetno odmiče“.

Krajem XIX veka, sa pojavom Bertionovog sistema identifikacije prestupnika zasnovanom na antropometričkom merenju i fotografisanju, dolazi i do preobražaja pojma identiteta, koji se više ne uspostavlja putem odnosa pojedinca i njegove društvene uloge, već se izgrađuje na osnovu bioloških podataka sa kojima sam pojedinac, budući da su potpuno nezavisni od njegove volje, ne uspeva da uspostavi nikakav odnos. U tom smislu, konstituisanje subjektivnosti (ili lične etike pojedinca) više nije povezano sa momentom priznanja ostalih članova zajednice, niti je rezultat sposobnosti subjekta da prihvati društvenu ulogu, a da se pri tome sa njom ne poistoveti u potpunosti. Savremeni identitet je stoga, prema Agambenovom mišljenju, identitet bez osobe, usled čega i etičke kategorije, koncipirane starom paradigmom, gube svoj smisao i moraju iznova biti promišljene.
Đorđo Agamben određuje savremenika kao onog koji posmatra svoje vreme, ne da bi percipirao svetlost sadašnjosti, već njen mrak. Opažanje ovog mraka nije oblik pasivnosti, već podrazumeva naročitu sposobnost da se neutralizuje svetlost epohe kako bi se otkrio njen mrak.
Za Agambena život savremenika je pažnja okrenuta ka onom neproživljenom. Biti savremen znači vratiti se sadašnjosti u kojoj nikad nismo bili.

U najdužem ogledu po kojem je naslovljena knjiga, Agamben ispituje problem golotinje počev od Adama i Eve, uočavajući da njih dvoje nisu ni znali šta je golotinja budući da su, sve dok se nisu izbezobrazili, bili ogrnuti plaštom božanske milosti. Zato se nisu ni stideli. Problemi počinju sa odećom i oblačenjem (a ne sa bezobrazlukom). – Ivan Milenković