Боривој Герзић, писац шест књига приповедака (последње три за Ренде – Један живот какав јесте, 2012, Последње ствари, 2014, и Прича. Љубав, 2016), као и неколико позоришних комада (Срне без пушке, 2017, Надлежном, 2019, и др.). Објавио је студију о феномену умирања Кореографија мориенди (2016), као и биографију Бекет: човек и дело (2019); коуредник je антологије савремене светске приче Куле, градови: мајстори кратке прозе – од Гогоља до Фостерa Воласа (2013). Са енглеског је превео дела двадесетак аутора, између осталих Месечину и друге драме Харолда Пинтера, Тамни лавиринт Лоренса Дарела, Џојсове, Бекетове и Макјуанове приповетке, драме Сема Шепарда, Едварда Олбија, Мамета, Артура Копита, Диланову поему „Мучко убиство“. Аутор је и Речника англо-америчког сленга, Речника енглеских фраза и идиома и Речника српског жаргона. Године 2022. објављена му је збирка песама Ја свако, а 2024. роман Лутам сад мртав светом: хроника смрти и лудости.