Borivoj Gerzić objavio je šest knjiga pripovedaka. Od poslednje tri, u izdanju Rendeta, Jedan život kakav jeste (2012) i Poslednje stvari (2014) ušle su u najuži izbor za nagrade „Isidora Sekulić“ i „Biljana Jovanović“, kao i za Andrićevu nagradu, a Priča. Ljubav (2016) našla se među 10 najboljih knjiga u 2016. godini po izboru književnih kritičara Kulturnog dodatka Politike. Priređivač je (sa Arijanom Božovićem) antologije Kule, gradovi – Majstori kratke proze: od Gogolja do Fostera Volasa (2013). Godine 2016. objavio je studiju o fenomenu umiranja Koreografija moriendi, a 2019. biografiju Beket: čovek i delo (najuži izbor za Vitalovu nagradu i Nagradu Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze u 2020). Komad Srne bez puške ušao mu je u najuži izbor za Sterijinu nagradu 2019/2020. godine. Sa engleskog je preveo dela dvadesetak autora, između ostalih Mesečinu i druge drame Harolda Pintera (nagrada za prevod „Laza Kostić“, 2006), Tamni lavirint Lorensa Darela, Džojsove, Beketove i Makjuanove pripovetke, Dilanovu poemu „Mučko ubistvo“. Autor je i Rečnika engleskih fraza i idioma, Rečnika anglo-američkog slenga i Rečnika srpskog žargona. Krajem 2022. u izdanju Rendeta objavljena mu je knjiga pesama Ja svako (širi izbor za nagradu „Biljana Jovanović“), a 2024. roman Lutam sad mrtav svetom: hronika smrti i ludosti (Nagrada Grada Beograda za književnost 2024, najuži izbor za NIN-ovu nagradu i Nagradu Beogradski pobednik).