Franc Verfel rođen je u Pragu kao sin bogatog jevrejskog trgovca. Pisao je drame, pesme i romane. U ranoj mladosti sklapa prijateljstvo sa Francom Kafkom i Maksom Brodom. U dvadeset prvoj godini objavljuje prvu zbirku stihova, Prijatelj sveta, u kojoj euforično slavi bratstvo ljudi. Pred Prvi svetski rat organizuje pacifističko društvo. Za vreme rata služi vojsku u zapadnoj Galiciji, zatim je prebačen u ratnu novinsku redakciju u Beču, ali zbog javnog širenja pacifizma biva optužen za izdaju. 1919. godine izlazi mu zbirka pesama Sudnji dan. Najpoznatije drame su mu Der Spiegelmensch i Juarez und Maksimilian. U romanima se bavi muzikom, istorijom i katoličkom verom koja ga je privlačila ali je nikada nije zvanično prihvatio. Tu su: Paulus unter den Juden, Verdi, Die vierzig Tage des Musa Dagh, Barbara oder Die Frömigkeit.U Austriji je živeo do 1938. godine, kada su ga nacisti oterali u egzil. Potom je jedno vreme boravio u Francuskoj i Španiji, da bi 1940, preko Pirineja, uspeo da pobegne u Ameriku. Umro je 1945. na Beverli Hilsu od angine pektoris. Tokom života odllikovan je Grilpacerovom nagradom (1926), Čehoslovackom državnom nagradom i Šilerovom nagradom (1927), kao i austrijskim krstom za zasluge na polju nauke i umetnosti (1937).