Naša javnost osnovano vidi Danicu Vukićević kao izuzetnu pesnikinju. Previđa se, međutim, da je ona jednako zanimljiva prozaistkinja. Od svojih književnih početaka, pored poezije, Danica Vukićević piše i objavljuje prozu. Dok se u prvoj polovini devedesetih godina predstavila pesničkim knjigama (Kao hotel na vetru, 1992; Kada sam čula glasove, 1995), u drugoj polovini devedesetih učinila je to s dvema zbirkama kratkih tekstova (Na plažama, 1998; Život je gorila, 2000) bliskim njenoj poeziji, svojevrsnom poezijom u prozi. Knjiga Majka obrnutih stvari predstavlja značajan iskorak u proznom pisanju Danice Vukićević. Za razliku od prethodnih knjiga, Majka obrnutih stvari se i tematski i po naraciji približava klasičnim obrascima pripovedanja. To je isti onaj fascinantni svet Danice Vukićević suočen sa teškim i često mučnim egzistencijalnim i univerzalnim pitanjima koji sada, zahvaljujući novoj formi bolje dopire do čitaoca, jer se u njemu lako prepoznaju bitne činjenice ljudskog postojanja.
Zorislav Paunković
