Nije kraj

Opis

Nije kraj je uzbudljiva knjiga o životu i smrti koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Opisujući živote svojih bliskih Milovan Rakijaš nas vešto upliće u klupko raznih situacija. Od suza do smeha i od smeha do suza ova će vas priče kao neki rolekoster provozati i podsetiti na mnoga poznata mesta kao i situacije.

Prvi prozni tekst doktora tehničkih nauka je mala crna kutija u kojoj se drže drage stvare a mi imamo sreću da ih je pisac podelio sa nama.

Bio je petak. Dan je bio tmuran i kišovit. Ja sam imao dvadeset četiri godine. Ona dvadeset. Stajali smo jedno pored drugog, kao stranci koji su se slučajno baš tu i baš u to vreme sreli. Ljudi oko nas nisu znali kako da se ponašaju, kao da su čekali od nas neki znak. Mi smo stajali jedno pored drugog, u stanju otupljenosti u koju bol obično odvede ljude, kad im neko blizak umre. A nama je pre dva dana umrla kćer Milica, na rukama, ne pamtim čijim. Imala je tačno tri meseca. Ona je, smireno, bez suza, i na iznenađenje svih prišla belom malom kovčegu, uzela mrtvu Milicu, privila je u naručje, potom nežno vratila u kovčeg, kao da nikoga oko nje nije bilo. Namestila joj je belu kapicu koja se iskrivila i pokrila Miličino lice. Milica je bila lepa beba i kad se rodila i kada je bila mrtva. Malo krvi na uglovima usana, koju je ona očistila papirnom maramicom, kao što je čistila mleko posle dojenja. Onda je opet na iznenađenje svih, pa i mene, koji sam donekle poznavao svoju ženu, otišla do naših kola i sela u njih. Ja sam pošao za njom, upalio kola i odvezao nas. Niko nam ni pre, a ni posle nije izjavljivao saučešće.