Sve crvenkape su iste

Opis

Moje romane treba doživijavati kao fikciju. Svaki pokušaj da pogadjaš šta je stvarnost, a šta izmišljotina, samo će te udaljiti od onoga šta je pisac hteo da kaze.

U ovom romanu ima i seksa, i droge, i rokenrola, i ironije prema društvu, posebno prema onom delu koji se bavi književnošću i umetnošću, koji pretenduje da bude glas i savest, prema svim tim izdavačima, reklamnim agencijama, udruženjima pisaca, sajmovima, svim tim smešnim Potemkinovim selima, svim tim šarenim lažama za mase, svim tim šrafovima naše apsurdne i besmislene realnosti, svim tim licemerima koji su deo sistema na koji Marko Vidojković ukazuje, pokazuje, smeje se i pljuje. Onako kako smo od njega i navikli.