Otključavanje Uliksa

Opis

Otključavanje Uliksa nije knjiga o tome kako čitati Džojsov Uliks, već o tome zašto ga čitati – i zašto ga je, istovremeno, gotovo nemoguće čitati. Polazeći od ličnog čitalačkog iskustva koje traje decenijama, autor otvoreno priznaje sopstveni otpor prema romanu koji važi za „bibliju modernizma“ i jedno od ključnih dela 20. veka. Upravo iz tog otpora nastaje ovaj esejistički pokušaj da se pronađe ključ za razumevanje Džojsove poetike, bez ulepšavanja i apologije.

Ključ se pojavljuje u pojmu radikalnog materijalizma: u bezuslovnoj okrenutosti života „ovde i sada“, telesnom, banalnom i svakodnevnom. Uliks se pokazuje kao ep tela, a ne duha; kao roman u kojem heroizam više ne pripada mitskim podvizima, već običnom čoveku i njegovim dnevnim ritualima. Prateći jedan dan u životu Leopolda Bluma, Stivena Dedalusa i Moli Blum, Džojs gradi mapu modernog sveta u kojoj su misli, mirisi, telesne funkcije, seksualne fantazije, popularna kultura, politika i umetnost podjednako legitimni delovi stvarnosti.

Otključavanje Uliksa ne zaobilazi ni snažne otpore koje je Džojs izazivao – od optužbi za „učeno trabunjanje“, „bolesnu realnost uma“ i „bezobličnu papazjaniju“, do podsmeha i otvorene netrpeljivosti kod pisaca kao što su Klekli, Larkin, Selin, H. Dž. Vels ili Borhes. Nasuprot njima stoje glasovi Nabokova, Eliota, Junga, Beketa, Pesoe i drugih, koji u Uliksu vide presudan zaokret u istoriji književnosti. Gerzić prati taj neobični hor suprotstavljenih mišljenja ne da bi presudio, već da bi pokazao zašto je Džojs ostao nemoguć za konačno čitanje i konačan sud.

Otključavanje Uliksa pokazuje da Džojsov eksperiment sa jezikom, formom i naracijom nije puka tehnička virtuoznost, već posledica duboke umetničke namere: da se u jednoj knjizi obuhvati celina ljudskog iskustva, uključujući haos, zamor, višak i nerazumljivost. Uliks i Fineganovo bdenje ovde se čitaju kao dela koja ne traže potpuno razumevanje niti čitanje od korica do korica, već drugačiji odnos prema književnosti –  onaj koji podrazumeva strpljenje, fragmentarnost i svest o konceptu. Otključavanje Uliksa je istovremeno lični obračun sa jednim „nečitljivim“ remek-delom i precizna odbrana njegovog trajnog, nezamenljivog mesta u modernoj umetnosti.