Uroš Filipović roden je 1950 godine. Diplomirao i doktorirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu gde, po okončanju studija, dobija mesto asistenta a potom i docenta. Nekoliko godina kasnije biva izbačen sa fakulteta, zbog „moralno-političke nepodobnosti“. Ostavši bez sredstava za život, obilazi svet, boraveći najduže u Helsinkiju, Njujorku, San Francisku i Parizu. U tom periodu bavi se različitim poslovima kako bi preživeo. Bio je, između ostalog, konobar, prodavac sladoleda, gurač kolica u supermarketu i služitelj u gej sauni. Po povratku u Beograd, ponovo dobija mesto na fakultetu. U tom periodu, intenzivno se bavi stručnim i naučnim radom, objavljujući teorijske radove iz oblasti arhitekture u domaćim i stranim časopisima. Takode povremeno, pod pseudonimom, piše članke sa gej tematikom. Ogorčen političkom i ekonomskom situacijom u bivšoj Jugoslaviji, krajem 1993. godine odlučuje da definitivno napusti zemlju, proklamujući stav da će „radije biti prosjak u inostranstvu, nego profesor u domovini“. Odlazi u London gde ostaje do današnjih dana. Radi kao crtač u jednom projektantskom studiju. Živi u skromnom, jednosobnom stanu u radničkom kvartu na periferiji Londona. Svoje male prihode uglavnom troši na plaćene ljubavnike i različita sredstva za izmenu stanja svesti. Napustio je svoje profesionalne, literarne i druge društveno priznate aspiracije, i okrenuo se radikalnom hedonizmu i samozaboravu. Na pitanje ka kakvom kraju usmerava sopstveni život, odgovara, parafrazirajuci Žana Ženea: „Prema zaboravu. Najveći deo mojih aktivnosti obeležavaju neodređenost i praznina života uličara. Veoma retko činim svesne napore da prevaziđem ovo stanje.“